ИЗ АРХИВЕ
Тек у Пекингу овог лета, први пут после 1912, наши спортисти наступају под заставом Србије
Мештани села Бистрица, надомак Петровца на Млави, с нестрпљењем ишчекују Олимпијске игре у Пекингу. Како неки од њих објашњавају, ове игре за житеље овог краја имају посебан значај јер ће после 96 година Србија поново имати прилике да наступи под својом заставом, а уједно ће се сви подсетити чињенице да један од првих српских маратонаца управо потиче из овог краја. Кажу да ће нека спортска надметања пратити у локалном кафићу и кафани, да ће сви здушно навијати за наше спортисте, али и да ће од својих жена тражити да тих дана мало „оставе на миру“.
Бистричани су ових дана Меморијалном трком и откривањем споменика у центру Петровца подсетили на легендарног Драгутина Томашевића. У организацији Спортског савеза Петровца, а под покровитељством Олимпијског комитета и СО Петровац, одржана је трка на деоници дугој 10078 метара, а занимљиво је да прва три места нису освојили наши људи – већ атлетичари из Етиопије, широј јавности познати по захтеву за азил у Србији. Без обзира на то што ниједан Србин није освојио пехар, деца и жене су бацали цвеће на стазу, док су се трубачи побринули за добро расположење међу учесницима. У складу са слоганом „Није важно победити, важно је учествовати“, на манифестацији су се појавили и седамдесетогодишњаци, чак је трчао и сеоски свештеник. Призор су улепшали школарци, међу којима су најбројнији били из ОШ „Бата Булић“ и Гимназије „Младост“, којима су наставници давали подстрек да постигну што боље резултате и докопају се постоља.
Ипак, на манифестацији је био најсрећнији Радиша Рајковић, потомак првог српског маратонца, који је њему у част подигао у центру села спомен – чесму. Рајковић, помало скромно, каже да је срећан што се слави име његовог рођака и да му је баба док је био дете често причала о детаљима из живота Драгутина Томашевића.